Skoči na glavni sadržaj

Izvorni znanstveni članak

СРПСКОВИЗАНТИЈСКО НАСЛЕЂЕ И ОДНОС ПРЕМА ТРАДИЦИЈИ У ПОСЛЕРАТНОМ МОДЕРНИЗМУ

Marko M. Radulović ; Институт за књижевност и уметност Београд, Србија


Puni tekst: srpski pdf 780 Kb

str. 221-239

preuzimanja: 458

citiraj


Sažetak

У раду се истражује однос према традицији, посебно према
средњовековном наслеђу у поезији српског послератног модернизма, пре свега
у песништву Васка Попе, Миодрага Павловића, Ивана В. Лалића и Љубомира
Симовића. Одређује се значење термина српсковизантијско наслеђе и разматра
његов положај у историји српске књижевности. Реактивирање средњовековних
поетичких образаца одиграва се у склопу стваралачке обнове традиције у
послератном песништву, па се у раду посебно одређују унутрашњи импулси и
видови под којима се ова обнова одвија. Затим се испитује природа песничког
повратка средњовековној књижевности. Разматра се колико активирање
поетичких, естетичких и идеолошких особености старе српске књижевности дугује традицији европског модернизма, а колико заправо представља
унутрашњом логиком српске књижевности условљен и аутохтон процес.
Напокон, одређују се особени средњовековни поетички ставови – поетски
тоталитет, жудња за целином, идеја историје – који су реактивирани у поезији
послератног модернизма као одговор на савремена песничка питања.

Ključne riječi

Васко Попа; Миодраг Павловић; Иван В. Лалић; Љубомир Симовић; Византија; средњовековна књижевност; послератни модернизам; традиција; песничко сећање; архетип; ново средњовековље

Hrčak ID:

171506

URI

https://hrcak.srce.hr/171506

Datum izdavanja:

20.12.2015.

Posjeta: 824 *