hrcak mascot   Srce   HID

Izvorni znanstveni članak

Složena rečenica sa zavisnim relativnim rečenicama u staroslavenskom jeziku

Radoslav Večerka

Puni tekst: češki, pdf (42 MB) str. 15-52 preuzimanja: 200* citiraj
APA 6th Edition
Večerka, R. (1983). Souvětí se závislými větami relativními v staroslověnštině. Slovo, (32-33), 15-52. Preuzeto s https://hrcak.srce.hr/14418
MLA 8th Edition
Večerka, Radoslav. "Souvětí se závislými větami relativními v staroslověnštině." Slovo, vol. , br. 32-33, 1983, str. 15-52. https://hrcak.srce.hr/14418. Citirano 07.12.2019.
Chicago 17th Edition
Večerka, Radoslav. "Souvětí se závislými větami relativními v staroslověnštině." Slovo , br. 32-33 (1983): 15-52. https://hrcak.srce.hr/14418
Harvard
Večerka, R. (1983). 'Souvětí se závislými větami relativními v staroslověnštině', Slovo, (32-33), str. 15-52. Preuzeto s: https://hrcak.srce.hr/14418 (Datum pristupa: 07.12.2019.)
Vancouver
Večerka R. Souvětí se závislými větami relativními v staroslověnštině. Slovo [Internet]. 1983 [pristupljeno 07.12.2019.];(32-33):15-52. Dostupno na: https://hrcak.srce.hr/14418
IEEE
R. Večerka, "Souvětí se závislými větami relativními v staroslověnštině", Slovo, vol., br. 32-33, str. 15-52, 1983. [Online]. Dostupno na: https://hrcak.srce.hr/14418. [Citirano: 07.12.2019.]

Sažetak
Složena rečenica sa zavisnim relativnim rečenicama u staroslavenskom jeziku
Relativne rečenice determiniraju na atributivan način neko ime u nadređenoj rečenici (tzv. adjektivne relativne rečenice), ili ga zastupaju (tzv. supstantivne relativne rečenice). (Zavisne adverbijalne rečenice s uvodnim relativom ne uključujemo među relativne rečenice). Relativna zamjenica izražava referencijski identitet s (iskazanim ili neiskazanim) imenom u nadređenoj rečenici, odnosno totalan (iže), kvalitativan (jakъ), ili kvantitativan (jelikъ/-o) identitet. Može upućivati kako na konkretne, određene, poznate pojave, tako i na općenite, neodređene, nepoznate pojave. Obilježeno je izražavanje generaliziranog značenja uz pomoć čestica ašte, koližьdo ili da, postponiranih iza relativa, s nijansom indiferentnosti ili hipotetičnosti. Formalno relativne rečenice mogu se javljati i u funkciji indirektnih pitanja; zatim se mogu (kao "neprave relativne rečenice") javljati s faktičkim značenjem zavisnih hipotetičnih ili koncesivnih rečenica, odnosno mogu se kopulativno vezivati sljedeći izrazi. Prijelazan tip između relativne rečenice i apozicije pretpostavljaju konstrukcije s nominalnom grupom nakon "članskog" iže, koje imitiraju odgovarajuću grčku konstrukciju, međutim njihove konstrukcijske osobine dopuštaju uvrstiti većinu od njih među relativne rečenice s nominalnim predikatom (reče učenikomъ, iže sъ ńimь / běaho/). Interjekcijsko to, koje (fakultativno) uvodi nadređenu rečenicu postponiranu iza relativne supstantivne rečenice, ekvivalentno je s istim sredstvom u apodozi složenih rečenica sa zavisnom adverbijalnom rečenicom. Kongruentne deiktičke zamjenice u nadređenoj rečenici stupaju s relativnom u korelativnu vezu i povezuju cijelu složenu rečenicu u sažetu sintaktičku jedinicu; u složenoj rečenici s relativnom supstantivnom rečenicom one blokiraju odgovarajuću sintaktičku poziciju u nadređenoj rečenici u odnosu na padež, broj i rod. Komunikativno relevantan je korelativ sa supstantivnom funkcijom u kosom padežu; ako ostaje u staroslavenskom ipak neiskazan, vjerojatnije se radi o utjecaju grčkog predloška nego o reliktu arhaičnog stanja prije čvrste formalizacije složene rečenice s relativnom rečenicom. Po svemu sudeći, sličnu situaciju imamo i u slučajevima s antecendentom u relativnoj rečenici i u slučajevima s padežnom atrakcijom kod relativa (prema antecedentu), ili kod antecedenta (prema relativu). Pomoću relativne rečenice u staroslavenskom se najčešće prevodi grčka relativna rečenica, uz to i članske konstrukcije s nominalnom grupom ili participom, samo iznimno i druge konstrukcije. Relativnim rečenicama u staroslavenskom konkuriraju (kao sinonimno sredstvo) participske konstrukcije. Od prevodilačkog aspekta oba konkurentna sredstva stoje u asimetrijskom odnosu: grčke se relativne rečenice zapravo ne prevode pomoću stsl. participa, dok su se grčki participi mogli prevoditi i stsl. relativnim rečenicama (izrazito najčešće u evanđeljima, ukupno oko 10% od svih slučajeva); međutim, prevodioci su izbjegavali prevođenje grčkih participa u supstantivnoj funkciji u kosom padežu pomoću odnosne rečenice (reče stojęštiimъ sь ńimь); upravo u ovoj se funkciji upotrebljava supstantivizirani particip kopule syi/byvajęi pri prevođenji grčkih konstrukcija s članom (reče soštiimъ sъ ńimь).

Hrčak ID: 14418

URI
https://hrcak.srce.hr/14418

[njemački] [češki]

Posjeta: 2.205 *