hrcak mascot   Srce   HID

Arhiv za higijenu rada i toksikologiju, Vol.11 No.3 Rujan 1960.

Stručni rad

Prašina u kudeljarama kao uzrok respiratornih oboljenja radnika

F. Ač ; Higijenski zavod AP Vojvodine, Novi Sad i Glavna pokrajinska bolnica, Novi sad
Ljubica Spevak-Marinković ; Higijenski zavod AP Vojvodine, Novi Sad i Glavna pokrajinska bolnica, Novi sad

Puni tekst: srpski, pdf (13 MB) str. 221-231 preuzimanja: 38* citiraj
APA 6th Edition
Ač, F. i Spevak-Marinković, Lj. (1960). Prašina u kudeljarama kao uzrok respiratornih oboljenja radnika. Arhiv za higijenu rada i toksikologiju, 11 (3), 221-231. Preuzeto s https://hrcak.srce.hr/182528
MLA 8th Edition
Ač, F. i Ljubica Spevak-Marinković. "Prašina u kudeljarama kao uzrok respiratornih oboljenja radnika." Arhiv za higijenu rada i toksikologiju, vol. 11, br. 3, 1960, str. 221-231. https://hrcak.srce.hr/182528. Citirano 22.08.2018.
Chicago 17th Edition
Ač, F. i Ljubica Spevak-Marinković. "Prašina u kudeljarama kao uzrok respiratornih oboljenja radnika." Arhiv za higijenu rada i toksikologiju 11, br. 3 (1960): 221-231. https://hrcak.srce.hr/182528
Harvard
Ač, F., i Spevak-Marinković, Lj. (1960). 'Prašina u kudeljarama kao uzrok respiratornih oboljenja radnika', Arhiv za higijenu rada i toksikologiju, 11(3), str. 221-231. Preuzeto s: https://hrcak.srce.hr/182528 (Datum pristupa: 22.08.2018.)
Vancouver
Ač F, Spevak-Marinković Lj. Prašina u kudeljarama kao uzrok respiratornih oboljenja radnika. Arh Hig Rada Toksikol. [Internet]. 21.09.1960. [pristupljeno 22.08.2018.];11(3):221-231. Dostupno na: https://hrcak.srce.hr/182528
IEEE
F. Ač i Lj. Spevak-Marinković, "Prašina u kudeljarama kao uzrok respiratornih oboljenja radnika", Arhiv za higijenu rada i toksikologiju, vol.11, br. 3, str. 221-231, Kolovoz 2018. [Online]. Dostupno na: https://hrcak.srce.hr/182528. [Citirano: 22.08.2018.]

Sažetak
Kudelja - cannabis sativa je industrijska biljka koja se kod nas gaji, najvećim delom, u Vojvodini. U našoj zemlji se zaseje godišnje oko 50.000 hektara zemlje kudeljom. Godišnji prinos kudelje iznosi oko 300.000 tona; ona je obrađuje u 77 tvornica - kudeljara, od tih se u Vojvodini nalazi 60, koje obrađuju oko 80% ukupne količine. U kudeljarskoj industriji uposleno je u proseku 8.000-12.000 radnika, prema sezonskom variranju rada (14 i 16). Kudeljna vlakna se upotrebljavaju za izradu užadi, cerada, prostirača i mešavini sa drugim materijalom (vuna i pamuk). za razne tkanine. Velik-deo kudelje se izvozi u druge zemlje. Otpaci kudelje - kučina - upotrebljava se u različite tehničke svrhe kao podloga u tapetarstvu, za dihtovanje vodovodnih cevi, oblaganje cevi radi izolacije itd. Kudeljarstvo ima svoju dugu tradiciju. Kudelja je u našim krajevima bila poznata već za vreme Turaka. Primitivna zanatska obrada kudelje bila je vrlo rasprostranjena na početku ovog stoleća i zadržala se i danas u obliku kućne radinosti. I danas ćemo videti u našim selima močilara kako do pojasa u vodi, moči kudelju u močvari, bacajući blato na snopove za potapanje. Vidjet ćemo lomljenje kudelje na primitivan način na ručnim lomilicama zvanim trlo ili trlica, i grebenanje kudelje ručnim grebenima (većinom se tako radi i u industrijskoj proizvodnji, gde se kudelja provlači kroz šiljate eksere. Između dva svetska rata kudeljarstvo se počelo razvijati u posebnu industrijsku granu. U raznim magazinima, često šupama, postavljene su lomilice, tresači, vitla i grebena. Većina današnjih kudeljara su nasleđe takvih primitivnih fabrika. Manji je broj novoizgrađenih ili temeljito preuređenih kudeljara. Rad u kudeljarama je samo jedan deo obrade kudelje. Zelena, suva stabljika kudelje dolazi u kudeljare. Tu se vrši obrada do dobivanja.

Hrčak ID: 182528

URI
https://hrcak.srce.hr/182528

[njemački]

Posjeta: 75 *