COVID-19 u Srbiji između privatnog i javnog: narativi o bolesti i bolovanju i biokomunikabilni modeli

Sažetak

U radu se razmatraju naracije o bolesti i bolovanju (engl. illness narratives) kao jedan od slojeva makronarativa COVID-19. Građa obuhvata sadržaje iz štampanih medija, TV emisija, sa društvenih mreža (Facebook, Instagram i YouTube), te naracije koje je autorka prikupila kroz intervjue. U fokusu razmatranja su žanrovski, tematski i pragmatički aspekti narativa o bolesti i bolovanju u različitim kontekstualnim okvirima. Narativi se posmatraju kroz prizmu koncepta biokomunikabilnih modela (Briggs i Hallin 2016). Pokazuje se da se gotovo svi primeri načelno dodiruju funkcijom konceptualizacije bolesti, jasno ili latentno prisutnim edukativnim usmerenjem, gotovo neizostavne su i procene funkcionisanja zdravstvenog sistema (između afirmacije i kritike), te komentari i opservacije vezane za aktuelno stanje sfere javnog zdravlja u najširem smislu. Očekivano, medijski izrazitije eksponirani i kroz višestruke interpretativne prizme propušteni sadržaji pokazuju se podložnijim za političku manipulaciju, dok u individualnim ličnim svedočenjima u prvi plan isplivavaju emocionalni doživljaji i sadržaji koji u oficijelnom diskursu ostaju zamagljeni ili potpuno skriveni i nevidljivi (problem stigmatizacije, traumatična sećanja vezana za krizne trenutke bolovanja, kritika zdravstvenog sistema i sl.). Pragmatičku slojevitost prati i izrazita heterofonija, u skladu sa istim odlikama makronarativa COVID-19 kao celine.
Ključne riječi: COVID-19, pandemija, narativi o bolesti i bolovanju, biomedikalizacija, biomedijatizacija, biokomunikabilni modeli