Revija za sociologiju, Vol. 21 No. 1, 1990.
Izvorni znanstveni članak
Konfesionalni mentalitet kao faktor (dez)integracije
Dragoljub B. Đorđević
; Mašinski fakultet, Niš
Sažetak
U tekstu se razmatra religiocentralizam kao faktor (dez)integrativnih procesa. Religiocentrizam se može pratiti na dva nivoa: na nivou celog kontinenta (Evropa) i na nivou jedne zemlje. U oba slučaja važe dva podnivoa analize: najpre, analiza odnosa među religijama (hrišćanstvo i islam), a zatim između krakova, konfesija svake od njih (pravoslavlje, katoličanstvo, protestantizam; suniti i šiiti).
Na konkretnijem nivou, konfesionalni mentalitet kao faktor dez/integracije demonstrira se na primeru Jugoslavije, u kojoj se prožimaju bar tri kulturna kruga: 1. zapadno-evropski, odnosno katoličko-protestantski, 2. vizantijsko-pravoslavni, 3. otomansko-islamski.
Predlaže se originalno definisanje konfesionalne pripadnosti (identifikacije) i daje konfesionalna panorama jugoslovenskog stanovništva. Kritikuje se način određivanja konfesionalne pripadnosti u oficijalu verskih zajednica koji, poistovećivanjem konfesionalne i nacionalne pripadnosti, može dezintegrisati ljude po nacionalnoj osnovi, sukobljavati po verskoj, kao što ih suprostavlja na liniji konfesionalno opredeljenih i bezkonfesionalaca, teista, indiferentnih i ateista.
Ukazuje se na sociološku činjenicu o narušavanju monokonfesionalizma nacija, koje se odigrava dvema konverzijama. Jedan put konfesionalne konverzije vodi deo određene nacije u gubljenje prvobitnog etniciteta i vodi u drugu naciju. Drugi put vodi u izmenu konfesije, ali uz zadržavanje izvorne etničke pripadnosti. Obe konverzije se demonstriraju na primeru Srba (i Crnogoraca).
U zaključku se tvrdi da je u, višenacionalnim i višekonfesionalnim zemljama, poput Jugoslavije, moguće graditi zajedništvo ukoliko dođe do odustajanja od: ekstremnog favorizovanja konfesionalnog mentaliteta, nekritičkog poistovećivanja nacije i religije, netolerantne identifikacije nacionalne i konfesionalne pripadnosti, nehumane podele ljudi sa konfesionalnim poreklom i bez njega, nerazložnog suprostavljanja teista, indiferentnih i ateista. Takvo zajedništvo gradilo bi se onda među susednim zemljama, regionima i u celoj Evropi. Autor insistira na gajenju svesti u Evropljana o potrebi opisanog zajedništva.
Ključne riječi
Hrčak ID:
155409
URI
Datum izdavanja:
31.3.1990.
Posjeta: 1.589 *