Stručni rad
Kvantitativno određivanje porfirina u eritrocitima osoba izloženih dejstvu olova
A. Kansky
; Dermatološka klinika Medicinskog fakulteta i Dispanzer za profesionalne bolesti ZZV, Ljubljana
Blaga Kramberger
; Dermatološka klinika Medicinskog fakulteta i Dispanzer za profesionalne bolesti ZZV, Ljubljana
H. Kosler
; Dermatološka klinika Medicinskog fakulteta i Dispanzer za profesionalne bolesti ZZV, Ljubljana
Sažetak
Kod 30 osoba eksponiranih olovu i kod 30 zdravih ispitanika određivani su koproporfirin a protoporfinin u eritrocitima te koproporfirin, uroporfirin, delta amino levulinska kiselina i porfobilinogen u mokraći. Prema koncentraciji protoporfirina nađenoj u eritrocitima ispitivane osobe su bile podeljene u dve grupe. Grupa B obuhvatala je 14 osoba kod kojih koncentracija protoporfirina na 100 ml enitrocita nije prelazila 18 µg što je gornja granica normale. Ni u jedne od tih osoba nije bilo kliničkih simptoma. Srednje vrednosti za koproporfirin u eritrocitima kao i za uroporfirin, delta aminolevulinsku kiselinu i porfobilinogen u mokraći bile su unutar normalnih granica. Samo je srednja vrednost koproporfirina u mokraći bila povećana. Od 16 osoba uključenih u grupu A, 4 su pokazivale znakove trovanja olovom, a 12 nije imalo simptoma. Nađene su ove srednje vredriosti za protoporfirin 82,9, a koproporfirin 6,8 µg na 100 ml eritrocita, delta aminolevulinska kiselina 3,7, a porfobilinogen 0,24 mg na 100 ml mokraće, koproporfirin 171, 5 µg, a uroporfinin 26,5 µg/1000 ml mokraće. Sve srednje koncentracije u toj grupi, osim porfobilinogena bile su značajno povišene u usporedbi s onima kod zdravih osoba. Kod 4 bolesnika s otrovanjem olovom koncentracija porfobilinogena u mokraći kretala se između 0,32 i O,57 mg na 100 ml mokraće, što prelazi normalne vrednosti (do 0,32 mg). Prema iskustvu autora ispitivanje protoporfirina u eritrocitima može biti koristan test u zdravstvenoj kontroli osoba eksponiranih olovu.
Ključne riječi
Hrčak ID:
168786
URI
Datum izdavanja:
18.9.1972.
Posjeta: 1.352 *