Od krivičnog zakona do memoranduma: upotrebe pojma "genocid" u komunističkoj Jugoslaviji

Abstract

Tokom osamdesetih godina u Jugoslaviji, sećanja na Drugi svetski rat su bila instrumentalizovana kako bi hranila uzajamne strahove i mržnje. Takođe je poznato da su u isto vreme, srpski nacionalisti kvalifikovali kao „genocid“ ne samo pokolje počinjene od strane hrvatskih ustaša između 1941-1945, već i situaciju u kojoj se nalazila srpska populacija na Kosovu. Takva politička instrumentalizacija termina genocid ne može biti pravilno shvaćena bez osvrta na njegove definicije i primene u toku prethodnih decenija. Takva perspektiva omogućuje ne samo da tačnije identifikujemo poreklo određenih semantičkih nepreciznosti, već i da sagledamo kako se u jugoslovenskom slučaju artikuliše pravna i istoriografska logika, kao i istorijske procese svojstvene jugoslovenskom prostoru i one zajedničke celom evropskom kontinentu. U tekstu se najpre analizira pravna definiciju pojma genocid korišćenu od strane jugoslovenskih vlasti u prvoj posleratnoj deceniji, zatim upotreba ovog pojma od strane Vladimira Dedijera i njegovog Odbora za istraživanje građe o genocidu nad srpskim i drugim narodima Jugoslavije, a potom i njegova upotrebu od strane određenih prestavnika Srpske pravoslavne crkve. Na kraju, ovaj tekst se bavi
generalizacijom upotrebe ovog pojma u okviru srpskih nacionalističkih krugova krajem osamdesetih godina.