Politika straha i uzlet „novog despotizma“

Apstrakt

Demokratski optimizam devedestih godina prošlog veka zamenjuje osobita forma javnog razočarenja u demokratiju. Kriza demokratije praćena institucionalnim deficitima, konfuzijom, niskim stepenom upravljačke sposobnosti da se rešavaju pitanja siromaštva, nezaposlenosti, imigracije, korupcije, simptomi su ovoga stanja. Globalni val populizma najizoštreniji je izraz ove političke patologije. Početak novoga veka rađa uzlet otvorenog neprijateljstva prema demokratiji. Deskriptivni pristupi oslonjeni na proceduralnu dimenziju režima moći („hibridni režimi“, „ograničena demokratija“ „iliberalna demokratija“, „kompetitivni autoritarizam“ ) pokazuju se nedostatnim. U ovome radu autor se vraća klasičnom konceptu „despotizma“ i pokazuje normative i teorisjke prednosti ovoga koncepta („novi despotizam“) u analizi novoga režima moći koji izrasta na pretpostvkama sve šireg nepoverenja u demokratske instituciije.