Rad, kapital i socijalna kohezija u (post)pandemijskom okviru

Apstrakt

Sažetak:  Komparativna istraživanja pokazuju da sindikatima i zaposlenima  “dobro ide “ samo u situacijama paralelnog i demokratskog razvoja i ekonomskog rasta,  koji  vode  socijalnoj koheziji i smanjenju nejednakosti.  Do istovremenog ostvarivanja sva tri razvojna faktora nikada nije došlo.  Unutar aktuelne pandemijske krize, uz već postojeći demokratski deficit,  ponovo ulazimo u period pada  ekonomskih pokazatelja i daljeg rasta  siromaštva i nejednakosti.    Dramatično zaostajanje Srbije može se delimično nadoknaditi samo visokim stopama rasta.  Promena je moguća samo radikalnom promenom ekonomske politike u čijoj je osnovi objedinjavanje nužnih regulativnih sa razvojnim funkcijama i ulogom države, odnosno jasan razlaz sa raširenim neoliberalnim ekonomskim mitovima.  Pandemijska kao istovremena kriza i ponude i tražnje koja, kroz brojne izazove, poput  rada na daljinu i razvoja internih sistema kontrole i redukovanja troškova, može  voditi daljoj fleksibilizaciji rada, urgentnim čini kreiranje Novog društvenog ugovora kojim će se definisati radni standardi i bazični prihodi za sve radno angažovane.