Border Disputes in the Post-Yugoslav Space: Nation-Building between Identity Politics and International Law

Apstrakt

Ova analiza uzorka graničnih sporova 30 godina nakon početka raspada Jugoslavije zasnovana je na višeugaonom analitičkom okviru. Kod teritorijalnih sporova, jedno tumačenje fenomena međunarodnog prava sa svojim utvrđenim principima i standardima mirnog rešavanja sporova može biti nedovoljno. Češće nego ne, granični sporovi se ne odnose samo na teritorijalni suverenitet per se, već i na pitanja izgradnje nacije i državnosti, narativa identiteta, ontološke bezbednosti i (percipirane) legitimnosti u pogledu toga da li je granica „pravedna“. U kontekstu proširenja EU, nivo (a)simetrije moći između aktera takođe igra ulogu. Gledajući studije slučaja (i) Hrvatska protiv Slovenije, (ii) Srbija protiv Hrvatske i (iii) Srbija protiv Kosova, ovaj rad pokazuje zašto se države ponekad ne pridržavaju uslovljavanja EU i da je ponašanje državnih aktera nikako ne iracionalno, ali može dobro da održi spor i/ili predstavlja pretnju rešavanju spora po međunarodnom pravu.