Deliberativna demokratija i metasaglasnost

Apstrakt

Teorija društvenog izbora postavlja značajan izazov pred teoriju demokratije. Erouova teorema mogućnosti pokazuje da nije moguće istovremeno da budu zadovoljeni neki normativni uslovi u pogledu procedure glasanja koji garantuju da je ona fer i da ishod glasanja bude koherentan. Ovaj rezultat dovodi u pitanje normativnu opravdanost demokratije u onoj meri u kojoj se ona zasniva na proceduri glasanja. Kao jedan od mogućih puteva za rešenje Erouovog problema predložen je uslov jednovršnosti u pogledu poredaka preferencija. U ovom radu bavićemo se pitanjem u kojoj meri koncepcija deliberativne demokratije može da doprinese postizanju jednovršnosti koja potom garantuje koherentan društveni izbor. U tom kontekstu posebno ćemo istražiti tezu da javna deliberacija dovodi do metasaglasnosti koja potom može da implicira jednovršnost. Ovoj tezi pristupićemo ispitujući njenu empirijsku i normativnu adekvatnost.