Stranke kao uniformni akteri: odbrana koncepta iz perspektive teorije racionalnog izbora

Apstrakt

Članak predlože opravdanje za modelovanje ponašanja političkih partija kao uniformnih aktera, na osnovu aksioma racionalnog ponašanja. Analize političkih stranaka koje se oslanjaju na pristup teorije racionalnog izbora u dugom periodu su zanemarivale značaj unutarstranačke politike, odnosno stranke su tipično modelovane kao jedna osoba. U svetlu promena organizovanja partija u skorijem periodu, ova pretpostavka se preispituje. U članku je pretpostavljeno da se stranka sastoji od više aktera i da očekivana korist od njene politike zavisi od udaljenosti na dimenziji politike od idealne pozicije birača u prostornom predstavljanju. U ovom slučaju, ako prihvatimo aksiome racionalnog ponašanja, moguće je dedukovati jedinstvenu poziciju stranke u celini, a time i jedinstvenu očekivanu korist za birača od njene politike. Članak ukazuje da, čak iako su izražene unutarstranačke političke razlike, to nije problem za modelovanje stranaka kao uniformnih aktera.