Vizualizacija čitanja

Review

BOSNIACA 2025; 30: 361-362

Vizualizacija čitanja

Mendelsund, Piter. Šta vidimo kada čitamo: jedna fenomenologija sa ilustracijama. Preveo Stefan Piper. Beograd: Darma, 2023.

Vesna Živković

Gradska biblioteka u Novom Sadu, Novi Sad, Srbija / Novi Sad City Library, Novi Sad, Serbia

vesna_zvkvc@yahoo.co.uk

Knjiga Šta vidimo kada čitamo: jedna fenomenolo­gija sa ilustracijama Pitera Mendelsunda (Beograd: Darma, 2023; s engleskog preveo Stefan Piper) či­taocu pruža inovativan, maštovit i originalan pristup analizi čitanja kao intelektualne aktivnosti; naime, ona progovara o vizualizaciji književnih likova i događaja koju čitalac ostvaruje tokom čitanja. O čitanju kao aktivnom procesu napisan je znatan broj naučnih studija koje analiziraju ovu svevre- menu radnju iz različitih perspektiva: istorijske, filozofske, sociološke, pedagoške, kulturološke, umetničke,¹ ali na naš jezik još uvek nije prevede­no mnogo studija koje analiziraju čitalački proces na način na koji to čini Mendelsund, te stoga mlada izdavačka kuća Darma books iz Beograda zaslužuje iskrene pohvale.

Autor ove zapažene i interesantne studije, Piter Mendelsund, jedan je od najeminentnijih svetskih grafičkih dizajnera današnjice, dizajner korica za knjige velikana svetske književnosti: Džojsa, Na­bokova, Dostojevskog, Kortasara i dr. Mendelsund je ostvario veoma uspešnu karijeru kao pomoćnik umetničkog direktora u izdavačkoj kući Alfred A. Knopf, umetnički direktor u Panteon buksu i Ver- tikal presu i kreativni direktor časopisa Atlantik, a njegova dizajnerska rešenja je Volstrit žurnal pre­poznao kao “najprepoznatljivija i najikoničnija u savremenoj beletristici”.

Posvećen i pažljiv čitalac odmah će zapaziti da knji­ga sadrži neuobičajeno veliki broj poglavlja, čak osamnaest: Zamišljanje “zamišljanja” (str. 9-12), Fikcije (str. 13-48), Počeci (str. 49-56), Vreme (str. 57-108), Živopisnost (str. 109-124), Performans (str. 125-130), Skiciranje (str. 131-142), Veština (str. 143-150), Kokreacija (str. 151-168), Mape i pravila

¹ Neke od naučnih studija o čitanju i čitaocima: Stanislas Dehaene, Reading in the Brain: The New Science of How We Read (Penguin Publishing Group, 2009); Ziming Liu, “Reading behavior in the di­gital environment”, Journal of, Documentation, Vol. 61, No. 6, pp. 700-712 (2005); Mirjana Bojić Ćirković, Čitalac u nauci o književ­nosti: od antike do savremenih teorija čitanja (Niš: Filozofski fakul­tet Univerziteta, 2020).

(str. 169-176), Apstrakcije (str. 177-192), Oči, očni vid & medij (str. 193-216), Pamćenje & mašta (str. 217-222), Sinestezija (str. 223-234), Označitelji (str. 235-240), Uverenje (str. 241-256), Modeli (str. 257­268), Deo & celina (str. 269-284) i Zamrljano je (str. 285-300), što jasno govori o autorovoj nameri da čitaocu predstavi iscrpne i sistematične rezultate svog istraživačkog rada. U navedenim poglavljima autor kroz konkretne primere iz svetske književno­sti: Tolstojevog klasika Ana Karenjina, Melvilovog Mobi Dika, romana Ka svetioniku V. Vulf, Kalvi- nove Ako jedne zimske noći, Dikensonove Sumor­ne kuće, Džojsovog Uliksa i drugih klasika svetske književnosti, iz različitih perspektiva, uz zanimlji­va i efektna likovna rešenja, kao i grafičke prikaze i ilustracije književnih likova i situacija, razmatra vizualizaciju koju čitalac ostvaruje prilikom čitanja određenog dela.

Na samom početku autor postavlja pitanje: “Šta je to što vidimo kada čitamo?” (izuzev reči na stranici) i “Šta je to što predstavljamo u svom umu?” Na njih odgovara u nastavku knjige temeljno i iz više uglo­va istražujući procese koji se događaju u mozgu i imaginaciji čitalaca, pitajući se da li “najopsežnije, najživopisnije zamišljamo kada je pisac najeliptič- niji i kada nam najviše uskraćuje informacije”.

U knjizi Mendelsund iz različitih aspekata razmatra različite književne scene i deskripcije, kao i slike koje stvaramo kada ih čitamo: fizički izgled Ane Karenjine (“Možda biste pomenuli njenu lepotu”), maglu ( i stvarnu i metaforičnu) Sumorne kuće Čarl- sa Dikensa, čulne opažaje u romanu Ka svetioniku (“Miris soli i morskih trava”), naše spontane aso­cijacije dok čitamo Uliks (“Svečan i punačak, Bak Maligan”), sliku Išmaila iz Mobija Dika (“Koja je boja kose Vašeg Išmaela?”) i dr. Takođe, on ukazu­je i na izvesne postupke koji nam se događaju dok čitamo, a kojih ni nismo svesni: povlačenje iz po­javnog sveta i preusmeravanje pažnje ka “unutra”; ulazak u granični prostor (niste više ni u ovom svetu – svetu u kom držite knjigu, niti u njenom svetu);

361

BOSNIACA 2025; 30: 361-362

menjanje mišljenja o književnim likovima; mapira- nje fiktivnih situacija i dr.

Autor iznosi i brojna zapažanja do kojih je došao tokom svoje bogate karijere, ali i iskustva predanog čitaoca, a neka od njih su da je kontekst u kom se nalazi reč bitan i da je značaj reči zavisan od reči koje je okružuju (str. 72) te, da bismo uspešno razu- meli reči i sintagme u knjizi, moramo tokom čitanja da mislimo unapred, odnosno da anticipiramo (str. 76). Takođe, i da “količina detalja koju nam pisac daje pri opisu lika ili mesta neće poboljšati čitao­čeve mentalne slike” (neće staviti ove slike u prvi plan), ali da količina detalja koju pisac pruža odre­đuje koji će tip čitalačkog iskustva čitalac imati (str. 115).

Kao posebno interesantna poglavlja ističu se “Per­formans”, u kom Mendelsund ističe da “od trenutka kada čitanje knjige otpočne, i kada se sasvim uživi­mo u iskustvo čitanja, počinje jedna vrsta nastupa” te da mi izvodimo knjigu, odnosno pravimo izvedbu čitanja knjige (str. 126), i poglavlje “Skiciranje”, u kom saznajemo da je Nabokov skicirao dok je čitao, da je engleski pisac Ilvin Vo bio ilustrator, Po vešt portretista, Herman Hese slikar, kao i Strindberg, a da su se Emili i Šarlota Bronte bavile crtanjem, kao

i Gete, Dostojevski, Viktor Igo, te da je za pisca cr­tanje ponekad “istraživačko sredstvo” (str. 136).

Na kraju dela, autor izvodi zaključak da su pisci “kustosi iskustva” i da oni “pročišćuju buku sveta i iz te buke stvaraju najčistiji mogući signal – iz ne­reda oni stvaraju pripovest” (str. 288), kao i da pisci “svode kada pišu”, a čitaoci svode kada čitaju, a da sam mozak funkcioniše putem redukcije, zamene, amblematizacije… (str. 295).

Čitanje knjige je složen intelektualni proces, a Men- delsundovo delo nam razjašnjava šta se događa u našem mozgu dok ga realizujemo, kao i na koje sve načine se naša imaginacija razvija kako upoznaje­mo književne junake i kako ona utiče na naše sveu­kupno čitalačko iskustvo.

Knjiga Pitera Mendelsunda je prvenstveno name- njena svim onim posvećenim i strastvenim čitaoci­ma koji ne čitaju površno i bez naročitog udubljiva­nja, iako se, kako to Mendelsund ističe, može čitati bez zamišljanja i razumevanja, već sa velikim uži­vanjem proučavaju, a potom i zamišljaju književne junake i situacije kroz koje oni prolaze, ali i grafič­kim dizajnerima kojima može pomoći u njihovim kreativnim rešenjima.

362