GESTA KAO SREDSTVO OZNAČAVANJA I IDENTIFIKACIJE DISKURSA

Sažetak

Odgovor lingvistike na pojačani interes za pitanja diskursa (i teksta) uključivanjem diskursa u postojeći repertoar jezičnih jedinica (kao jedinicu hijerarhijski višu od rečenice) nije se pokazao dostatnim. Da bi ispunila svoju ulogu u transdisciplinarnom okviru znanosti o diskursu, lingvistika bi trebala redefinirati pristup jeziku i situirati studij jezika u kompleksnost konteksta u kojemu se jezik odvija. Jedan od zanemarenih aspekata u stvaranju značenja svakako je i gesta (McNeill, 1992, 2000). Iako izrazom posve oprečni (nekonvencionaliziran, globalan i sintetičan gestovni znak naspram visoko konvencionaliziranom, segmentiranom i analitičnom lingvističkom) gestovni su i jezični kod komplementarni i u govoru ujedinjeni, pri čemu u toj simbiozi upravo geste, oslobođene ograničenja kakva ima lingvistički kod, nose pragmatički dio informacije doprinoseći transparentnosti diskursne strukture.