Putnici i statisti: o politici (akademske) mobilnosti

Abstract

Prebacivanjem analitičkoga fokusa s putujućega/mobilnoga subjekta diskursa o putovanju / (akademskoj) mobilnosti na njegove statične figure, autorica u radu pokušava ukazati na pukotine u romantiziranim, elitno koncipiranim monolitnim predodžbama putovanja/mobilnosti, koje otvaraju prostor za analizu politike takvih diskursa i praksi. U metafori statične figure koja je u (glorificirajućem i unificiranom zapadnjačkom) diskursu o putovanju nevidljiva, a javlja se unutar paradigme “nove mobilnosti”, raskriva se dinamika koja može iz nove perspektive, perspektive onih koji ostaju u mobilnom svijetu putnika, osvijetliti ekonomiju moći na razne načine prisutnu u svim praksama putovanja/mobilnosti i diskursima o njima. S tim u vezi, u uvodu teksta kritički se naznačuju osnovne tendencije i problematične točke zapadnjačkog diskursa o putovanju te teme unutar paradigme “nove mobilnosti”. U nastavku se promišljaju neke politički neuralgične točke koncepta akademske mobilnosti (i diskursa o njoj), koje ostaju zakrivene njezinom pozitivnom konceptualizacijom.