Skoči na glavni sadržaj

Izvorni znanstveni članak

https://doi.org/10.32728/mo.06.2.2011.06

INKLUZIVNO OBRAZOVANJE KAO POSLEDICA GLOBALIZACIJE

Živorad Milenović ; Učiteljski fakultet, Leposavić, Srbija


Puni tekst: engleski pdf 93 Kb

str. 73-79

preuzimanja: 2.299

citiraj


Sažetak

Posle industrijske revolucije kao procesa modernizacije, najveće idejno-teorijske kontraverze izazvala je globalizacija. To je objektivan i spontan proces planetarnih razmera, koji se odnosi na širok spektar ekonomskih, političkih i kulturnih tendencija u savremenom svetu. Posledice globalizacije su brojne. Jedna od njih je i Bolonjska deklaracija, koja je prouzrokovala korenitu reformu visokog obrazovanja u svim zemljama Evrope. Istovremeno, nastavljena je i reforma školstva na svim nivoima, koja nije samo promena u sistemu školstva, već zamena starih, postojećih škola, školama sa novom organizacijom nastave, odnosno školama i razredima XXI veka. Značajno mesto u ovim školama dobija i inkluzivno obrazovanje koje podrazumeva uključivanje sve dece sa posebnim obrazovnim potrebama (tj. pojedince sa lakšim razvojnim teškoćama i darovite i sve ostale učenike u sve vidove vaspitno-obrazovnih aktivnosti, nastavnih, vannastavnih, društveno-korisnih i kulturno-javnih, prema njihovim individualnim potencijalima (kognitivnim, konativnim, socijalno-moralnim, afektivnim i psihomotornim) i maksimalno očekivanim ishodima učenja, kreiranja i poučavanja). S jedne strane, inkluzivno obrazovanje je značajno kako za decu sa smetnjama u učenju i učešću i njihove roditelje, tako i za decu koja imaju uobičajeni razvoj i njihove roditelje. Značajno je i za školu, za nastavnike i za društvenu sredinu u kojoj se škola nalazi. S druge strane, dosadašnja istraživanja su pokazala da inkluzivno obrazovanje nema ni preveliki ni značajni doprinos. Naprotiv, njegovu vaspitno-obrazovnu efikasnost treba preispitati. Polazeći od ovih pretpostavki rađeno je istraživanje prikazano u ovom radu. Skalerom – SNOŠIOKPG, obuhvaćeno je 157 nastavnika razredne i predmetne nastave osnovnih škola Grada Niša. Podaci obrađeni faktorskom analizom, t-testom i analizom varijance, pokazali su da je veći nivo inkluzivnosti kod nastavnika razredne u odnosu na nastavnike predmetne nastave.

Ključne riječi

globalizacija; inkluzivno obrazovanje; inkluzija; inkluzivna škola; inkluzivni razred; inkluzivna nastava; nastavnik; razredna nastava; predmetna nastava

Hrčak ID:

71279

URI

https://hrcak.srce.hr/71279

Datum izdavanja:

10.6.2011.

Podaci na drugim jezicima: engleski

Posjeta: 5.598 *