Atti, Vol. XXII No. 1, 1992.
Short communication, Note
Pavao Tekavčić
; Zagabria
Abstract
Polazeéi
od danas centralnoga mjesta pragmatike i lingv istike teksta kao disciplina koje
proucavaju funkcije jezicnih izraza u drustvu i pojed inim situac ijama, u ovom se kratkom
prilogu studiraju rovinjski primjeri usklika »Oh Dio« (analogni se usklik nalazi i u drugim
dij alektima i u standardnom tamlijanskom jeziku). U morfoloskom pogledu to su slozeni ce,
jer znacenje nije zbroj parcijalnih znacenja, a ni su moguée ni formalne modifikac ije.
S pragmatickoga gledi sta to je izraz kojim govornik prekida nit govora, da bi se ispravio
i time izrazio odredenu koncesiju (u opreci s prethodnim i sljedeéim di skursom), nakon
cega advertizativnim veznikom uvodi nastavak di skursa. Usklik »Oh, Dio« razlikuje se
svojom afektivnom komponentom od cisto logickih koncesivnih izraza (kao npr. dodu§e).
Za lingvistiku teksta to je signa! rasclanjivanja teksta i uvodenja novoga odlomka. Sa sintaktickoga
stanovista, napokom, usklik »Oh, Dio« ne pripada nijednoj tradicionalnoj kategoriji
rijeci, nego bi se mogao uvrstiti u tzv. »cesti ce«, ako taj poj am interpretiramo kao
povrsinski »ostatak«, »kondenzat« jednoga potpunoga pragmat ickog iskaza na razini dubinske
strukture. Ta interpretacija, veé ranije iznesena u nekim autorovim radovima, slaze
se s gledanjima nekih drugih lingvista (J. Toporis ic, F. Liefrink).
Keywords
Hrčak ID:
242886
URI
Publication date:
2.7.1993.
Visits: 870 *