Izvorni znanstveni članak
https://doi.org/10.32728/tab.16.2019.6
Pasivna rečenica u nastavi japanskog jezika na početnom nivou i prevazilaženje problema njene upotrebe
Divna Glumac
Sažetak
Specifičnost japanske pasivne rečenice je što osim predmeta i bića direktno obuhvaćenih radnjom u ulozi subjekta-pacijensa može biti i vlasnik objekta nad kojim je radnja izvršena, pa i lice koje nije obuhvaćeno glagolskom radnjom već indirektno trpi njen uticaj, najčešće kao smetnju. Tako pasiv obuhvata i značenja posesije i štete. U udžbenicima za početni nivo koji su se do sada koristili u nastavi na Filološkom fakultetu u Beogradu, pasiv u japanskom se objašnjava kroz prikaz strukture i izvođenje pasivne rečenice iz aktivne. Zaključak je da jedna situacija može biti opisana bilo aktivom bilo pasivom, ali ne daju se dalja objašnjenja za ovu prividnu jezičku neekonomičnost. Posledica je nerazumevanje i izostanak upotrebe pasivne rečenice na višim nivoima jezičke kompetencije. Uzrok ovome mogla bi biti interferencija maternjeg jezika, koji poseduje pasivnu strukturu, ali njena upotreba nije široko zastupljena. Drugi razlog bi mogao biti što je upotreba pasivne rečenice objašnjena na nivou rečenice. Otuda se javlja potreba da se ova struktura objasni na nivou diskursa, u okviru šire kategorije – glagolskog roda. Cilj ovog istraživanja je da se, na primeru specijalnog časa, ispita koliko studenti razumeju upotrebu japanske pasivne rečenice kada se ona objasni s polazišta glagolskog roda, i koliko takav pristup može da pomogne u prevazilaženju problema interferencije maternjeg jezika, u upotrebi pasiva u japanskom kao i u prevođenju sa srpskog na japanski. Osim objašnjenja o upotrebi pasivne rečenice, na času se ukazuje i na neke postulate teorije prevođenja. Zatim, studenti imaju zadatak da grupno diskutuju o upotrebi pasiva u ponuđenim primerima, a potom da samostalno, u pisanom obliku, u oba smera prevedu rečenice u kojima je upotrebljen pasiv na japanskom. Za vežbe prevođenja koristili smo rečenice iz književnog korpusa. Prikupljene podatke u vidu pisanog prevoda nastavnik analizira, poredeći ih sa književnim prevodom.
Ključne riječi
glagolski rod; japanski pasiv; direktni pasiv; indirektni pasiv; diskurs; subjekat; perspektivizacija; empatija; hijerarhija.
Hrčak ID:
228768
URI
Datum izdavanja:
29.11.2019.
Posjeta: 2.119 *