Revija za sociologiju, Vol. 20 No. 1-2, 1989.
Izvorni znanstveni članak
Udes sociologije na univerzitetu
Dragoljub B. Đorđević
; Mašinski fakultet, Niš
Milan T. Antić
; Medicinski fakultet, Niš
Sažetak
U tekstu se izveštava o rezultatima socio-empirijskog istraživanja tzv. marksističkog obrazovanja na Univerzitetu u Nišu. Iz obimnog materijala proučavanja ovde se interpretiraju neki podaci vezani za sociologiju, a zanemaruju oni o marksističkoj filozofiji, političkoj ekonomiji i političkom sistemu SFRJ.
Sociološka zajednica poseduje institucije za edukaciju svojih pripadnika, ali kao ni jedna druga zajednica dozvoljava prevelik profesionalni nered u svom sektoru. Pravo da se krsti sociologom podjednako ima onaj čija se edukacija odvijala na matičnim fakultetima kao i onaj ko se našao u sociologiji igrom slučaja. Istraživanje je potvrdilo da se na Univerzitetu u Nišu upravo tako nešto zbiva. Ako se za jugoslavensku sociologiju postavlja pitanje koliko je zrela kao nauka nalazi istraživanja pokazuju da je u njoj mnogo opštih mesta, sterilnog pozivanja na autoritete, teorijske poze, kompilacije, ali veoma malo materijala o bazičnim problemima s kojima se sociolozi suočavaju svakodnevno.
Sociologija se na Univerzitetu u Nišu predaje i u kombinovanim predmetima sa naslovima »Marksizam i sociologija«, »Marksistička filozofija i sociologija«, »Sociologija i teorija i praksa samoupravljanja«, »Sociologija i filozofija prirodnih nauka«. Pitanje je: ko to treba i da li iko može uspešno da predaje kombinovane predmete? Može li se nastava na kombinovanim predmetima zasnivati na rezultatima naučnoistraživačkog rada? Nisu li zapravo sociolozi kao nastavnici ovih kombinovanih predmeta primorani da kao »univerzalni neznalice« predaju ono za što su nestručni, bitno doprineli udesu sociologije na Univerzitetu u Nišu.
Ideološki, eksterni razlog nepovoljnog položaja sociologije je u tezi o neprimerenosti socioloških disciplina koncepciji tzv. integralnog marksističkog obrazovanja. Tako je i sociologija na Univerzitetu u Nišu ustuknula od opšteobrazovnog predmeta koji je bio zastupljen na svim fakultetima i bio tretiran kao matematika na tehničkim fakultetima, do situacije da se bori za svoj dignitet u bezličnom marksističkom obrazovanju i svakojakim veštačkim kombinacijama.
Ključne riječi
Hrčak ID:
155510
URI
Datum izdavanja:
30.6.1989.
Posjeta: 948 *