Pregledni rad
https://doi.org/10.20901/pm.60.3.05
Značaj kulture pamćenja za izgradnju kolektivnog identiteta i ontološke bezbednosti: studije slučaja Japana i Kosova
Đurđica Stanković
orcid.org/0000-0001-9708-3276
; Institut društvenih nauka, Beograd
Milica Topalović
orcid.org/0000-0002-6088-9388
; Institut za političke studije, Beograd
Sažetak
Kulturno pamćenje kolektiviteta izgrađeno je na važnim, često traumatskim, istorijskim momentima, koji se u svesti naroda rekonstruišu sakralizacijom, prenose usmenom tradicijom i održavaju kreiranjem narativa koji posledično postaju formativni, integrativni i mobilišući faktor kolektivnog identiteta. Uporišta sećanja i simboli kolektivnog identiteta pružaju permanentnost i stabilnost zajednice i na primeru Japana i na primeru Kosova*1. Iako je kontekst proučavanja sećanja različit u dvema studijama slučaja, tačku spajanja dva naizgled nespojiva primera, Japana i Kosova, autorke pronalaze u sećanju na traumatske događaje i stradanja oba naroda kroz prizmu kulture sećanja kao referentnog teorijskog modela. Posmatrano sočivima socijalnog konstruktivizma, rad teži da odgovori na pitanje da li sećanje na nuklearni napad može da promeni i simplifikuje japanski identitet, i da istraži potencijal nastanka nacionalnog mita na motivima stradanja i žrtve, kao što je to slučaj sa Koso vskim mitom. Takođe, istraživačka namera ogleda se u određivanju značaja, ali i (zlo)upotrebe Kosovskog mita za istorijsko pozicioniranje srpskog naroda i u izgradnji mi identiteta i u kreiranju distinkcije u odnosu na Druge. Ontološka bezbednost, kao naučen odnos sa Drugima kroz kulturu sećanja na zajed ničke (ne)slavne momente, nadgrađuje postojeće nalaze opšte teorije kulture odgovorom na pitanje zašto je postojanje kolektivnih identiteta kroz kulturu pamćenja bezbednosno aktuelna tema.
Ključne riječi
kulturno pamćenje; socijalni konstruktivizam; Japan; Kosovski mit; kolektivni identitet
Hrčak ID:
310268
URI
Datum izdavanja:
29.11.2023.
Posjeta: 1.237 *