Acta Adriatica, Vol. 64 No. 2, 2023.
Izvorni znanstveni članak
https://doi.org/10.32582/aa.64.2.8
Ponovni opis nametnika Axine belones Abildgaard, 1794 (Monogenea, Axinidae), pronađenog na škrgama iglice Belone belone (Linnaeus, 1760) (Teleostei, Belonidae) uz alžirsku obalu u zapadnom Sredozemnom moru
Chahinez Bouguerche
orcid.org/0000-0002-9620-8273
; Department of Zoology, Swedish Museum of Natural History, Stockholm, Sweden
Jean-Lou Justine
orcid.org/0000-0002-7155-4540
; Institut Systématique Évolution Biodiversité (ISYEB), Muséum National d’Histoire Naturelle, CNRS, Sorbonne Université, EPHE, Université des Antilles, Paris, France
Zouhour El Mouna Ayadi
; Université des Sciences et de la Technologie Houari Boumediene, Faculté des Sciences Biologiques, Laboratoire de Biodiversité et Environnement: Interactions - Génomes, Alger, Algeria
Fadila Tazerouti
; Université des Sciences et de la Technologie Houari Boumediene, Faculté des Sciences Biologiques, Laboratoire de Biodiversité et Environnement: Interactions - Génomes, Alger, Algeria
Sažetak
Axine belones Abildgaard, 1794 je jednorodni metilj, nametnik na škrgama iglice, o kojem postoji malo radova s morfološkim i morfometrijskim podacima. U ovom radu dajemo ponovni opis vrste A. belones na temelju primjeraka sakupljenih na iglici Belone belone (Linnaeus, 1760), njegovog tipskog domaćina. Primjerci iglica su ulovljeni uz obale Alžira, u zapadnom Sredozemnom moru, što je ujedno i novi lokalitet za ovu vrstu nametnika. Opisano je i ilustrirano nekoliko anatomskih i morfoloških značajki (genitalni otvori i skleriti prijanjaljki). U radu se iznose morfo-anatomski i morfometrijski podatci, zajedno s detaljnim ilustracijama A. belones i raspravlja o specifičnosti domaćina A. belones. Prikazani su i zabilježeni domaćini i lokaliteti nalaza ove vrste i srodnika, a obrasci specifičnosti domaćina kod A. belones ukazali su na stenokseničnu specifičnost prema porodici Belonidae Bonaparte, 1835, dok je rod Axine Abildgaard, 1794 vjerojatno ograničen na ribe reda Beloniformes. Naš pokušaj da istražimo morfometrijske varijacije između sredozemnih i oceanskih jedinki otkrio je da se dvije populacije razlikuju po broju testisa, duljini tijela i dimenzijama prijanjaljki. Međutim, ograničeni broj izmjerenih organa u drugim literaturnim izvorima onemogućio je precizno utvrđivanje razlike između populacija. Postojanje kriptičnih vrsta bi se moglo dokazati korištenjem molekularnih metoda za sredozemne i oceanske uzorke.
Ključne riječi
Polyopisthocotylea; taksonomija; morfo-anatomski; specifičnost domaćina; kriptične vrste
Hrčak ID:
309434
URI
Datum izdavanja:
3.11.2023.
Posjeta: 282 *