Skoči na glavni sadržaj

Izvorni znanstveni članak

Uticaj neharmonijskih efekata na specifičnu toplotu

V. Roglić ; Faculty of sciences, Beograd


Puni tekst: engleski pdf 569 Kb

str. 11-18

preuzimanja: 16

citiraj

Prilozi: Vol. 2 _1970_pp11-18.pdf


Sažetak

pritisku
uz pomoć modela zasnovanog na ovim ,pretpostavkama: 1) interakcija
postoji samo između susednih čestica i zavisi samo o njihovom međusobnom
rastojanju; 2) za mala rastojanja čestica od položaja ravnoteže, interakcija
je približno harmonijska; 3) srednje vrednosti po1ožaja čestica ne poklapaju
se s njihovim položajima ravnoteže; 4) dozvoljena je izmena poretka čestica.
Pored spomenutih osobina, interakcija mora biti tako odabrana, da se rezultati
mogu dobiti u zatvorenom analitičkom obliku. Posmatrani model je
jednodimenzion i njegovo :upoređenje s eksperimentalnim rezultatima izvršeno
je uz dodatnu pretpostavku, da se kretanje svake čestice u tni dimenzije
maze razložiti na tri međusobno nezavisne komponente, ,pd čemu se
svaka komponenta kreće u potencijalnom ,polju definisanim tim modelom.
Izračunavanje statističkog integrala u sistemu centra masa svodi se na
integraciju po impulsnom de1u prostora i na N integrala sa istim podintegralnim
funkcijama od samo jedne pr.omenlj-ive - relativne koordinate. Prvi
integral se ortogonalnom transformacijom, koja uvek postoji, može svesti na
Poissonov integral dok se druga integracija može svesti na integral, koji je
već poznat u matematičkoj literaturi.
Jedn. (1) daje rešenje statističkog integrala odakle se može izvesti jedn. (2)
koja daje specifičnu toplotu pri konstantnom pritisku. Izračunate vrednosti
-upoređene su s merenjima specifične toplote volframa pri konstantnom pri tisku3) i modelom, koji se zasniva na Morzeovom potencijalu'). Drugi ,red
u Tablici 2 daje eksperimentalne rezultate, treći daje rezultate, koji se dobivaju
na osnovu opisanog modela, dok poslednji red daje vrednosti izračunate
po modelu, u čijoj osnovi ,stoji Morzeov potencijal. Kao što se iz tablice
vidi, u intervalu između 600 °,K i 2400 °,K slaganje je dobro jer eksperimentalni
rezultati dozvoljavaju grešku do 3%. U blizini tačke topljenja vulframa
merene vrednosti su iznad izrac'§unatih, što se objašnjava stvaranjem lakuna,
koji efekt nije obuhvaćen modelom.

U radu je izvršeno “izračunavanje specifične toplote pri konstantnom pritisku uz pomoć modela zasnovanog na ovim pretpostavkama: 1) interakcija postoji samo između susednih čestica i zavisi samo o njihovom međusobnom rastojanju; 2) za mala rastojanja čestica od položaja ravnoteže, interakcija je približno harmonijska; 3) srednje vrednosti položaja čestica ne poklapaju se s njihovim položajima ravnoteže; 4) dozvoljena je izmena poretka čestica. Pored spomenutih osobina, interakcija mora biti tako odabrana, da se rezultati mogu dobiti u zatvorenom analitičkom obliku. Posmatrani model je jednodimenzion i njegovo upoređenje s eksperimentalnim rezultatima izvršeno je uz dodatnu pretpostavku, da se kretanje svake čestice u tri dimenzije može razložiti na tri međusobno nezavisne komponente, pri čemu se svaka komponenta kreće u potencijalnom polju definisanim tim modelom. Izračunavanje statističkog integrala u sistemu centra masa svodi se na integraciju po impulsnom delu prostora i na N integrala sa istim podintegralnim funkcijama od samo jedne promenljive - relativne koordinate. Prvi integral se ortogonalnom transformacijom, koja uvek postoji, može svesti na Poissonov integral dok se druga integracija može svesti na integral, koji je već poznat u matematičkoj literaturi.
Jedn. ( 1) daje rešenje statističkog integrala odakle se može izvesti jedn. (2) koja daje specifičnu toplotu pri konstantnom pritisku. Izračunate vrednosti upoređene su s merenjima specifične toplote volframa pri konstantnom pritisku 3) i modelom, koji se zasniva na Morzeovom potencijalu 1). Drugi red u Tablici 2 daje eksperimentalne rezultate, treći daje rezultate, koji se dobivaju na osnovu opisanog modela, dok poslednji red daje vrednosti izračunate po modelu, u čijoj osnovi stoji Morzeov potencijal. Kao što se iz tablice vidi, u intervalu između 600 °K i 2400 °K slaganje je dobro jer eksperimentalni rezultati dozvoljavaju grešku do 3%. U blizini tačke topljenja volframa merene vrednosti su iznad izračunatih, što se objašnjava stvaranjem lakuna, koji efekt nije obuhvaćen modelom.

Ključne riječi

Hrčak ID:

317736

URI

https://hrcak.srce.hr/317736

Datum izdavanja:

8.6.1970.

Podaci na drugim jezicima: engleski

Posjeta: 54 *