Sociology and Space, Vol. 59 No. 219, 2021.
Preliminary communication
https://doi.org/10.5673/sip.59.0.3
Kada publika postane sekuritizujući akter: Promena bezbednosne paradigme u vreme pandemije COVID-19
Vladimir Ajzenhamer
; University of Belgrade, Faculty of Security Studies, Sebia
Vanja Rokvić
orcid.org/0000-0002-8382-4616
; University of Belgrade, Faculty of Security Studies, Sebia
Abstract
Rad konstatuje promenu postojeće bezbednosne paradigme i nudi predlog revizije
teorije sekuritizacije u skladu sa aktuelnim bezbednosnim trendovima proizašlim iz novih
praksi političkog i bezbednosnog komuniciranja, dominantno oslonjenim na internet i digitalno
umrežavanje. Autori polaze od teze da je ekspanzija interneta, online medija i društvenih
mreža, dovela do pojave nove vrste sekuritizacije, čiji stožer više ne čine država i njoj bliske
elite, već su njeni nosioci digitalno umreženi građani. Takvu sekuritizaciju, koja se odvija horizontalno
u svetu digitalnih društvenih mreža, a koja je u mnogome uslovljena fenomenom
online viralnosti, autori određuju kao sekuritizaciju koja kreće „odozdo“ i daju joj naziv BTL
(below the line) sekuritizacija. BTL sekuritizacija podrazumeva proces u kome građani, kojima
je u izvornom teorijskom konceptu namenjena uloga (relativno pasivne) publike, za sebe
prisvajaju atribute nosioca sekuritizujućeg diskursa, delaju kao sekuritizujući akteri i razvijaju
sopstvene potencijale za implementaciju sekuritizujuće mere.
Opisana promena trenutno je najuočljivija na polju zdravstvene bezbednosti gde je delovanje
tzv. antivakserskog pokreta dalo prve opipljive argumente u korist polazne tvrdnje ovog rada
- hipoteze o viralnoj „detronizaciji” političkih elita sa pozicije ekskluzivnog sekuritizujućeg
aktera. Na primeru antivakserskog pokreta uočljiva je još jedna bitna odlika novog sekuritizujućeg
„trenda” - diskurzivno poistovećivanje države (kao legitimnog sekuritizatora) sa pretnjom
koju je neophodno sekuritizovati. Naime, usled uvođenja nepopularnih mera za suzbijanje
zdravstvenih pretnji (npr. vakcinacija, karantin i drugi vidovi socijalnih restrikcija) vlast, od
strane građana, i sama biva percipirana kao egzistencijalna pretnja, čemu svedoči i viralni „sekuritizujući”
narativ koji se, posredstvom društvenih mreža, širi među građanima Srbije nakon
izbijanja globalne pandemije COVID-19.
Keywords
sekuritizacija; BTL; antivakseri; društvene mreže; viralnost; akter; publika; COVID-19; Republika Srbija
Hrčak ID:
255046
URI
Publication date:
1.4.2021.
Visits: 2.493 *