Philological Studies, Vol. 13 No. 2, 2015.
Original scientific paper
СРПСКОВИЗАНТИЈСКО НАСЛЕЂЕ И ОДНОС ПРЕМА ТРАДИЦИЈИ У ПОСЛЕРАТНОМ МОДЕРНИЗМУ
Marko M. Radulović
; Institute for Literature and Arts, Belgrade, Serbia
Abstract
У раду се истражује однос према традицији, посебно према
средњовековном наслеђу у поезији српског послератног модернизма, пре свега
у песништву Васка Попе, Миодрага Павловића, Ивана В. Лалића и Љубомира
Симовића. Одређује се значење термина српсковизантијско наслеђе и разматра
његов положај у историји српске књижевности. Реактивирање средњовековних
поетичких образаца одиграва се у склопу стваралачке обнове традиције у
послератном песништву, па се у раду посебно одређују унутрашњи импулси и
видови под којима се ова обнова одвија. Затим се испитује природа песничког
повратка средњовековној књижевности. Разматра се колико активирање
поетичких, естетичких и идеолошких особености старе српске књижевности дугује традицији европског модернизма, а колико заправо представља
унутрашњом логиком српске књижевности условљен и аутохтон процес.
Напокон, одређују се особени средњовековни поетички ставови – поетски
тоталитет, жудња за целином, идеја историје – који су реактивирани у поезији
послератног модернизма као одговор на савремена песничка питања.
Keywords
Васко Попа; Миодраг Павловић; Иван В. Лалић; Љубомир Симовић; Византија; средњовековна књижевност; послератни модернизам; традиција; песничко сећање; архетип; ново средњовековље
Hrčak ID:
171506
URI
Publication date:
20.12.2015.
Visits: 1.096 *