Filološke studije, Vol. 13 No. 2, 2015.
Izvorni znanstveni članak
СРПСКОВИЗАНТИЈСКО НАСЛЕЂЕ И ОДНОС ПРЕМА ТРАДИЦИЈИ У ПОСЛЕРАТНОМ МОДЕРНИЗМУ
Marko M. Radulović
; Институт за књижевност и уметност Београд, Србија
Sažetak
У раду се истражује однос према традицији, посебно према
средњовековном наслеђу у поезији српског послератног модернизма, пре свега
у песништву Васка Попе, Миодрага Павловића, Ивана В. Лалића и Љубомира
Симовића. Одређује се значење термина српсковизантијско наслеђе и разматра
његов положај у историји српске књижевности. Реактивирање средњовековних
поетичких образаца одиграва се у склопу стваралачке обнове традиције у
послератном песништву, па се у раду посебно одређују унутрашњи импулси и
видови под којима се ова обнова одвија. Затим се испитује природа песничког
повратка средњовековној књижевности. Разматра се колико активирање
поетичких, естетичких и идеолошких особености старе српске књижевности дугује традицији европског модернизма, а колико заправо представља
унутрашњом логиком српске књижевности условљен и аутохтон процес.
Напокон, одређују се особени средњовековни поетички ставови – поетски
тоталитет, жудња за целином, идеја историје – који су реактивирани у поезији
послератног модернизма као одговор на савремена песничка питања.
Ključne riječi
Васко Попа, Миодраг Павловић, Иван В. Лалић, Љубомир Симовић, Византија, средњовековна књижевност, послератни модернизам, традиција, песничко сећање, архетип, ново средњовековље
Hrčak ID:
171506
URI
Posjeta: 698 *