hrcak mascot   Srce   HID

Food Technology and Biotechnology, Vol.56 No.2 Lipanj 2018.

Pregledni rad
https://doi.org/10.17113/ftb.56.02.18.5428

Pregledni prikaz proizvodnje druge generacije bioetanola iz otpadne biomase

Katarzyna Robak ; Lodz University of Technology, Faculty of Biotechnology and Food Sciences, Institute of Fermentation Technology and Microbiology, Department of Spirit and Yeast Technology, Wolczanska 171/173, PL 90-924 Lodz, Poland
Maria Balcerek ; Lodz University of Technology, Faculty of Biotechnology and Food Sciences, Institute of Fermentation Technology and Microbiology, Department of Spirit and Yeast Technology, Wolczanska 171/173, PL 90-924 Lodz, Poland

Puni tekst: hrvatski, pdf (395 KB) str. 174-187 preuzimanja: 0* citiraj
APA 6th Edition
Robak, K. i Balcerek, M. (2018). Pregledni prikaz proizvodnje druge generacije bioetanola iz otpadne biomase. Food Technology and Biotechnology, 56 (2), 174-187. https://doi.org/10.17113/ftb.56.02.18.5428
MLA 8th Edition
Robak, Katarzyna i Maria Balcerek. "Pregledni prikaz proizvodnje druge generacije bioetanola iz otpadne biomase." Food Technology and Biotechnology, vol. 56, br. 2, 2018, str. 174-187. https://doi.org/10.17113/ftb.56.02.18.5428. Citirano 21.07.2018.
Chicago 17th Edition
Robak, Katarzyna i Maria Balcerek. "Pregledni prikaz proizvodnje druge generacije bioetanola iz otpadne biomase." Food Technology and Biotechnology 56, br. 2 (2018): 174-187. https://doi.org/10.17113/ftb.56.02.18.5428
Harvard
Robak, K., i Balcerek, M. (2018). 'Pregledni prikaz proizvodnje druge generacije bioetanola iz otpadne biomase', Food Technology and Biotechnology, 56(2), str. 174-187. doi: https://doi.org/10.17113/ftb.56.02.18.5428
Vancouver
Robak K, Balcerek M. Pregledni prikaz proizvodnje druge generacije bioetanola iz otpadne biomase. Food Technology and Biotechnology [Internet]. 29.06.2018. [pristupljeno 21.07.2018.];56(2):174-187. doi: https://doi.org/10.17113/ftb.56.02.18.5428
IEEE
K. Robak i M. Balcerek, "Pregledni prikaz proizvodnje druge generacije bioetanola iz otpadne biomase", Food Technology and Biotechnology, vol.56, br. 2, str. 174-187, Srpanj 2018. [Online]. doi: https://doi.org/10.17113/ftb.56.02.18.5428
Puni tekst: engleski, pdf (395 KB) str. 174-187 preuzimanja: 0* citiraj
APA 6th Edition
Robak, K. i Balcerek, M. (2018). Review of Second Generation Bioethanol Production from Residual Biomass. Food Technology and Biotechnology, 56 (2), 174-187. https://doi.org/10.17113/ftb.56.02.18.5428
MLA 8th Edition
Robak, Katarzyna i Maria Balcerek. "Review of Second Generation Bioethanol Production from Residual Biomass." Food Technology and Biotechnology, vol. 56, br. 2, 2018, str. 174-187. https://doi.org/10.17113/ftb.56.02.18.5428. Citirano 21.07.2018.
Chicago 17th Edition
Robak, Katarzyna i Maria Balcerek. "Review of Second Generation Bioethanol Production from Residual Biomass." Food Technology and Biotechnology 56, br. 2 (2018): 174-187. https://doi.org/10.17113/ftb.56.02.18.5428
Harvard
Robak, K., i Balcerek, M. (2018). 'Review of Second Generation Bioethanol Production from Residual Biomass', Food Technology and Biotechnology, 56(2), str. 174-187. doi: https://doi.org/10.17113/ftb.56.02.18.5428
Vancouver
Robak K, Balcerek M. Review of Second Generation Bioethanol Production from Residual Biomass. Food Technology and Biotechnology [Internet]. 29.06.2018. [pristupljeno 21.07.2018.];56(2):174-187. doi: https://doi.org/10.17113/ftb.56.02.18.5428
IEEE
K. Robak i M. Balcerek, "Review of Second Generation Bioethanol Production from Residual Biomass", Food Technology and Biotechnology, vol.56, br. 2, str. 174-187, Srpanj 2018. [Online]. doi: https://doi.org/10.17113/ftb.56.02.18.5428

Sažetak
Zbog klimatskih promjena i iscrpljivanja zaliha fosilnih goriva postoji velika potreba za pronalaskom alternative nafti kao pogonskom gorivu. U ovom je radu dan pregled proizvodnje druge generacije bioetanola, koja se od prve generacije te narednih generacija razlikuje u iskorištavanju lignoceluloze kao sirovine. Opisani su sastojci lignocelulozne biomase, kao što su celuloza, hemiceluloza i lignin, te koraci u tehnološkom postupku, uključujući prethodnu obradu, enzimsku hidrolizu, fermentaciju, destilaciju i dehidraciju. Prethodnom obradom povećala se površina ugljikohidrata potrebna za enzimsku saharifikaciju, te se smanjilo nastajanje inhibitora. Enzimskom se hidrolizom oslobađaju fermentabilni šećeri, koji se djelovanjem mikroorganizama prevode u etanol. Hidrolizati dobiveni prethodnom obradom i enzimskom hidrolizom sadržavaju različite šećere, a najviše glukoze i ksiloze. Za fermentaciju oba šećera neophodni su genetički modificiranimikroorganizmi. Suvišak štetnih inhibitora poput slabih organskih kiselina, derivata furana i fenolnih spojeva može se ukloniti iz hidrolizata detoksikacijom prije fermentacije. Za učinkovitu provedbu saharifikacije potrebno je omogućiti istodobnu aktivnost egzogenih hemicelulaza i enzima što razgrađuju celulozu. Konvencionalni sojevi destilerijskog kvasca ne mogu fermentirati pentozu u etanol, a samo nekoliko prirodnih mikroorganizama, uključujući sojeve kvasaca Candida shehatae, Pichia (Scheffersomyces) stipites i Pachysolen tannophilus, imaju sposobnost razgradnje ksiloze u etanol. Enzimska hidroliza i fermentacija mogu se provesti na nekoliko načina, uključujući zasebnu saharifikaciju i fermentaciju, te simultanu saharifikaciju i fermentaciju. Mikroorganizmi koji fermentiraju pentozu mogu se proizvesti genetičkim inženjerstvom, i to umetanjem gena za kodiranje ksiloze u metabolizam odabranog mikroorganizma radi optimiranja iskorištenja ksiloze iz hidrolizata.

Ključne riječi
druga generacija bioetanola; biogorivo; lignocelulozna biomasa; prethodna obrada; nusproizvodi; enzimska hidroliza; genetički modificirani mikroorganizmi

Hrčak ID: 203442

URI
https://hrcak.srce.hr/203442

[engleski]

Posjeta: 0 *